Zbog kojih to programa ljudi bacaju pare i koje su njihove besplatne alternative?
Neću da nabrajam besplatne alternative za svaki komercijalni program jer to ne može da stane u jedan članak, već ću se fokusirati na nekoliko programa koji su često u upotrebi, a mogu da se zamene besplatnih verzijama ili su čak potpuno nepotrebni. Tačno je da u zemlji Svrbiji gotovo niko ne plaća komercijalne programe koje koristi, ali nelegalne verzije su često zaražene virusima. Ovaj tekst pišem baš zato što sam popio rootkit iz instalacije Alcohola 120%. Nije čak ni krek bio u pitanju, zaražen je bio .msi fajl, koji je naravno izgledao čist prilikom skeniranja AV-om.
Dakle, prva grupa programa – totalno beskorisni programi. Programi koji se prodaju samo zahvaljujući marketingu, tj. neinformisanosti i lenjosti korisnika. Besplatnih verzija gotovo da nema, da su ovi programi realno korisni sigurno bi ih bilo. Ovde spadaju programi za optimizaciju sistema. Po rečima njihovih tvoraca oni mogu značajno da ubrzaju sistem. Obično rade tako što isključuju nepotrebne sistemske procese (ovo možete i sami – Start->run->services.msc), vizuelne efekte (desni klik na My Computer->Properties->Advanced->(Performance) Settings->Visual Settings->Adjust for best performance) ili čišćenje nepotrebnih (Temp) fajlova što sasvim solidno može da odradi windowsov disk cleaner ili besplatni CCleaner. Ako izuzmemo ove akcije koje i sam korisnik može da obavi, programi za optimizaciju sistema ne mogu da donesu više od 1-2% što je neprimetno u realno radu. Nije redak slučaj da ovi programi čak i uspore kompjuter. S druge strane hardverski upgrade, recimo dodavanja RAM-a koje košta otprilike isto donosi značajno ubrzanje, više o tome ovde.
Programi za čišćenje i optimizaciju registra su takodje (gotovo) beskorisni. Ranije sam i ja koristio Registry Mechanic skoro svake nedelje, misleći da je pomaže sistemu. Prestao sam da ga koristim pre dve godine i nemam nikakvih problema, čini mi se u stvari da sada imam manje problema nego pre. Bio mi je potreban samo prilikom jedne neuspele instalacije, mogao sam i ručno da počistim te stvari iz regedita ali sam bio previše lenj. Čistači registra skeniraju reg. bazu i uklanjaju suvišne ključeve, tj. ključeve koji više nisu u upotrebi. Teorija kaže da će ovo ubrzati sistem, u praksi to nema nikakvog efekta. Ključ najčešće predstavlja nekoliko bajtova informacija, sistem mu pristupa po potrebi, ako se više ne koristi sistem mu neće pristupati, nema veze da li je ključ tu ili nije. Reg. čistač može da počisti najvise nekoliko kilobajta starih ključeva, što je zanemarljivo u odnosu na veličinu cele reg. baze koja moze da iznosi i desetak megabajta, a i opet ponavljam, nema nikakav uticaj na performanse. Međutim, ako program slučajno zakači ključ koji je i dalje potreban, što se realno dešava, onda može da napravi haos u sistemu. Zaključak – progarmi za čišćenje registra mogu da budu korisni u nekim jako retkim slučajevima, ali mogu da budu i jako opasni, u svakom slučaju, bez njih se može.
Programi za automatski apdejt i bekapovanje drajvera – Drajvere treba apdejtovati u slučaju nekog problema ili nova verzija drajvera nudi neku novu funkcionalnost. U praksi potrebno je apdejtovati drajvere grafičke kartice kada neka novija igra ne radi kako treba, apdejtovanje drugih drajvera se obavlja vrlo retko. S druge strane noviji drajveri mogu da donesu probleme, a i sam proces apdejta neće uvek proteći kako treba. Bekapovanje drajvera je proces u kome se prave njihove kopije koje se posle reinstalacije sistema automatski vraćaju. Prilikom reinstalacije sistema ovo može da vam uštedi pet minuta, ali ne vidim zašto bi neko koristio ovo kad može da koristi alate za kloniranje particija i povrati prethodno instaliran sistem sa svim drajverima i programima.
Druga grupa – delimično korisni programi. Defragmentacija – kod FAT sistema fragmetacija fajlova je realan problem, ali više nema dobrih razloga za njegovo korišćenje. Kod NTFS-a fragmentacije gotovo da nema (osim kod pretrpanih diskova), pa defragmentacija može da donese max. 5% ubrzanja (slobodna procena). Nažalost, ostala je navika iz starih dana FAT-a, što prodavci programa za defragmentaciju umeju da iskoriste. Instalacija komercijalnih programa je ovde apsolutno nepotrebna, jer alat za defragmentaciju koji dolazi uz windows nije ništa lošiji od komercijalne konkurencije, a postoji i besplatni Defraggler koji je zaista fenomenalan. On je verovatno još uvek jedini program koji dozvoljava defragmentaciju pojedinačnih fajlova.
Treća grupa – potrebni programi. Avira je sasvim dobra zamena za bilo koji komercijalni AV, a besplatni Comodo je jedan od najboljih FW-a na svetu. Open office je po mnogim aspektima bolji od Microsoft Offica, a kome je potrebna brzina može da proba Abiword. Gimp može skoro potpuno da zameni Photoshop, jedina mana mu je sto raspored komandi zahteva privikavanje. ImgBurn može sasvim komotno da zameni glomazni Nero, i tako dalje i tako bliže.
U stvari i sam windows treba zameniti linuxom, jedina stvar koja mene u tome sprečava je lenjost.
